„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Ловац
Одјеци Шурманачке јаме
Егзибициониста и други
Седам јеврејских прича
Ехо бескраја
Школе у држави Немањића
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Ипак у небо погледам често
Мирис бадема у Камбоџи
Огледало душе
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Писмо галебу
Хроника једне породице из Вукодола
Равница та добра вила 