„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Распукле зоре
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Одсјај душе
Prošle noći
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Saglasje bića
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку 