Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Снови и Мостови, I-III
Бијела лица несаница
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Свети Сава
У лепој домовини Лужичких Срба
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Проповед
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
У свету маште и снова
Sećanja i osećanja
Знамења старе Херцеговине
Тако се гради кућа
Изабрана проза и поезија
Питома долина Лашва Брод
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Живопис
Причај бако још 