Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Кућни праг
Блиске даљине – Москва и Кијев
Српска православна црква у Фочи
Цвет из туђе баште, песме и приче
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Врата вјетрена – сабране пјесме
Снови и Мостови, I-III
Поруке љубави краљице Итаке
На ручку са животом 