Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Не волим лимун
Pedeset koraka
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Сербская православная церковь в Дубровнике
У кругу књижевних и филозофских есеја
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Doček
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Потапање ветра
Невеста на прагу
Вукодолске приче
Бешчашће ближњих 