„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Од Бога се ушур не тражи
Вредновање књижевног текста
Приче о истинама
Сеоски адресар за мање упућене
Смоква у Београду
Завет љубави
Живопис
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Похвала међу рекама
Док се не јаве пијетли
Beograd nikad i sad
Изабрана проза и поезија
Кипар, историјат уједињења
Везмарово сећање
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Мирис зрелог жита
О граде мој; завичајна антипоема 