„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Тајна Добровољачке улице
Узајамни односи живог света
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Да се прича и памти
Пун мјесец и огледало
Клетва поља Суранова
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Шта те боли, Јупитере?
Мајка у пољу камилице
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Расипна земља штедљивог народа
Сабрана дела Бошка Ломовића
Учитељица
Нове песме за нове осмехе
Звјездани вијенац изнад планине
Док неба буде
Poetski bulevar
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица 