Буђење је граница сна и јаве, нешто као полујава – полусан. Заправо, и сан и јава. А Отисци буђења уједно су отисци прстију, који помно бележе одјављене снове и досањану јаву.
Као што је, у прошлој збирци, била Са Флором на ти, тако је, овде, Радојкa Милошевић присна са лириком. Толико се поистоветила, усвојила њене ћуди и правила, осетила њене импулсе и њену заводљивост, да се објава, мирне душе, могла насловити – Са поезијом на ти.
Без обзира шта и о чему пише, ауторка лексици даје својства живих створења и залаже се за достојанство изреченог. Наиме, помаже речима да ходају и лете, а не да пузе, тако да имају свој домет и своју судбину, попут људи…
Игром до смисла
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Похвала међу рекама
Прокине приче
У времена кругу
Давидов свет
Црвени руж
Биље света оком детета 