„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Приче из Пиве
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Само за љубав
Ја-Тара
Душа на длану
Ђевич камен
Тајна Добровољачке улице
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Život i poezija Mubere Pašić
Заклон
Ликови жена у Андрићевом делу
Сувишни људи
Проповед
Преобразбе
Сербская православная церковь в Дубровнике
Почело је са сновима 