„Човек у младости најчешће путује из радозналости и задовољства, за својим сновима и емоцијама. У једној деоници живота из сазнајне и стваралачке знатижеље и потребе. У неком зрелијем добу, нарочито после великих олуја и губитака, путује по инерцији и нужности, из досаде или очајања. Тада путовање делује окрепљујуће, као лек и терапија; помаже да се све лакше поднесе. А понекад је све ово помешано.
Путовање је и суочавање себе са светом, сабирање и одузимање. Оно није само доживљај и фактографија, већ за правог путника, пре свега, будан сан и имагинација. Иако су ми ова путовања, у неким тренуцима, изгледала као да „по вјетру путујем”, опомињао ме Његошев глас: „Грехота је на путовање викати”. Ма какво оно било. Човек се на путовању са собом саставља.” (Аутор)
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Pedeset koraka
Ена са насловне стране
Домовина у срцу и друге приче
Огледи, бесједe, есеји
Крваво љето у Љубињу 1941.
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Школе у држави Немањића
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Терор над Србима у Горажду
У лепој домовини Лужичких Срба 