Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте. У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења.
Песникиња целом својом душом воли децу и свет детињства. А тај свет је чист, простран и прозрачан, испуњен топлином и нежностима. У њеним песмама увек је насмејано небо, неко неком је звезда, чичак је заљубљен у лековиту траву, а сунце лије злато из крчага. Читалац се радује кад заробљена птица пронађе пут у царство слободе, једнако као кад очекује позив на свечаност поводом лептировог рођендана. Простори песме нуде игру, ведрину, светлост и сунце за најмлађе. Песникиња нас тако, на диван начин, враћа у детињство, а уистину, враћа нас природи и исконском животу.
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Којекуде – Срби у памет се
Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације
Ко ме све није гласао
Књижевно дело Милоша Црњанског
Прекинуте љубави
Књига о Синиши Кордићу
Књижевнокритичка освјетљења
Коб
Јахорина 1992–1996, дневник
Десио се живот
Ко смо – одакле смо
Јаук гробне тишине
Ипак у небо погледам често
Губер кућу гради
Име ми је љубав 