У трагању за оцем

„Ду­бро­вач­ки ме­ди­кус док­тор Ни­ко­ло Те­о­до­кис и го­спо­да­ри­ца Зво­ни­ка Је­ле­на Зла­то­но­со­вић, чак и он­да ка­да је јед­но од њих у дру­гом или тре­ћем пла­ну на­ра­тив­ног то­ка, глав­ни су ју­на­ци се­ри­је нај­но­ви­јих ро­ма­на Љи­ља­не Лу­кић. Сми­сле­ни­је би мо­жда би­ло ре­ћи да је љу­бав глав­ни мо­тив ко­ји про­жи­ма ова дје­ла, а да ак­те­ри ту слу­же са­мо да ис­ка­жу ону ва­тру ко­ја бук­ти не­у­га­си­вим пла­мом че­жње, на­ро­чи­то он­да ка­да љу­бав­ни за­нос оста­је са­мо у жуд­њи.

У нај­но­ви­јем ро­ма­ну У тра­га­њу за оцем, чи­ја рад­ња се од­ви­ја у пр­вој по­ло­ви­ни пет­на­е­стог ви­је­ка, Је­ле­на је са­мо у Ни­ко­ло­вим ми­сли­ма, оста­је, да­кле, у „ду­бо­кој по­за­ди­ни“, о њој се, из­у­зму ли се Ни­ко­ло­ва осје­ћа­ња и сно­ви, са­зна­је по­не­што је­ди­но из крат­ког по­вјер­љи­вог раз­го­во­ра с јед­ним дру­гим ју­на­ком ове при­че ис­при­по­ви­је­да­не у ја-фор­ми ре­тро­спек­тив­ним по­ступ­ком и „за­чи­ње­не“ нео­бич­ним фраг­мен­ти­ма ко­ји­ма је на по­себ­на на­чин освје­жен при­по­ви­јед­ни по­сту­пак. Уз док­то­ра Ни­ко­ла, глав­ни ли­ко­ви овог ро­ма­на су ка­пе­тан бро­да Грк Зур­дос и шпан­ски Је­вре­јин Да­вид Ати­јас, ко­ји­ма ће се, ка­ко се фа­бу­ла бу­де про­ши­ри­ва­ла, при­дру­жива­ти и дру­ги ак­те­ри, сва­ки од њих за­ни­мљив на свој на­чин.“ (Из поговора Ранка Павловића)