„У овој књизи реч је, углавном, о неколико мојих сабраних књижевних и политичко-филозофских есеја, који, верујем, имају своју сопствену унутрашњу логику, своје односе и своје границе, вертикале и хоризонтале, које ваља читати, дакако, критичком анализом. Есејистичко писање је, иначе, увек авантура у непознато; поготово кад данас видимо како је у овом свету у ком живимо много мржње и неправде. Конструкција и деструкција које се у њему збивају једнаке су. Дође ми да кажем како се историја никако не одвија у нормалном смислу. Ствари се, некако, стално врте у једном истом кругу. Отуда су и бројне таутологије у неким текстовима биле готово неизбежне због чега се читаоцу извињавам. Једноставно то је тако, што би рекао Гете: Лута човек док год нечем тежи. Лутајући, ето, не полази ми за руком да сажмем оно о чему је у овим есејима реч, а кад би ми то пошло, онда сигурно не бих имао потребу све ово да пишем.“ (Аутор)