„Из досаде, кружила сам оловком изнад неког новинског чланка. После више кругова насумично сам је спустила. Погледала сам. Погођенa је била реч: ‘троугао’. Одједном ми је синуло: ‘Писаћу о троуглу’! Одушевљење је кратко трајало јер сам одмах дошла до закључка да се о њему све може рећи са две-три реченице.
Ипак, дуго сам размишљала шта да радим. На крају, купила сам ‘штедлереву’ оловку, ослонац потражила у пирамидалним можданим ћелијама и мисли навела на ‘троугласту воденицу’. Тад су почела да ми на ум падају разна сазнања о троуглу, местима где се скрива или показује, о његовом значају за човечанство и о присутности у уметности и стварном животу. Кад сам схватила да има о чему да пишем, почела сам…“ (Аутор)