„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Pedeset koraka
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Козара, споменик нашег памћења
Приче са терена
Kad padne magla
Сабрана дјела, Балкански синдром
Проблеми, писци, дела VII
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Јутарња капија
Луча микрокозма
Пјесме из 1901.
Сто песама за Максима
На раскрсници, књига друга
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Зрење
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Срцеведац
Do večnosti i natrag
Додир душа
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Мирис зрелог жита 