Слике и сећања

„У овој, нај­но­ви­јој збир­ци пе­са­ма Сли­ке и се­ћа­ња, че­твр­тој по ре­ду, пе­сник нам са си­гур­но­шћу от­кри­ва пра­ву исти­ну о се­би. Већ са­мим на­сло­вом ка­же да су све пе­сме ове збир­ке ауто­би­о­граф­ски за­пи­си на­ста­ли по се­ћа­њу пе­сни­ко­вом, а пе­сме го­во­ре да је то се­ћа­ње на род­но се­ло и де­тињ­ство про­ве­де­но у ње­му. Оно што се у пе­сма­ма ове збир­ке од­ви­ја углав­ном је про­жи­вљен пе­снич­ки до­жи­вљај.

Пред очи­ма су нам сли­ке ле­по опе­ва­не при­ро­де, се­о­ске иди­ле ве­чер­ње, па и о ора­ни­ца­ма са­зна­је­мо из са­мих пе­са­ма. Пе­сник јед­но­став­но пре­при­ча­ва сво­је ис­ку­ство пе­смом, а ми ужи­ва­мо у тим пе­сма­ма јер пе­смом мо­жда и нај­бо­ље мо­же­мо истин­ски при­хва­ти­ти не­ко ис­ку­ство као сво­је и пре­тво­ри­ти га у пра­ве сли­ке ока и до­жи­вља­је кроз ко­је та­ко и са­ми, чи­та­ју­ћи сти­хо­ве, про­ла­зи­мо.“ (Из поговора Тање Прокопљевић)