„Књига Војислава Новића Само ја знам је психолошки приказ трагедије и голготе главног лика, у вријеме распада бивше Југославије. То је потресна исповијест учесника страшног страдања, свједока догађаја и лојалног грађанина. Казивање главне личности дочарава борбу за голи живот у вријеме кад се судило без суда, осуђивало без кривице, кад си био крив што си жив, а опасан што си свједок зла.
Парадокс и апсурд је што је главна јунакиња, откад зна за себе, живјела узорним животом, издигла се из средине узорним понашањем и стрпљивим радом, одричући се свега привлачног и замамног ради бољег сутра које је крунисала дипломом професора. То је био големи успјех за оне који су рођени неку годину послије Другог свјетског рата, у сиромашним срединама, и у породицама са доста дјеце а са мало плодне земље. Јунакиња је, уз то, рано остала и без једног родитеља.
У ратном вихору који је деведесетих година захватио бившу Југославију, трагично је пострадала и проживјела злу судбину само зато што је Српкиња. Њена потресна казивања свједоче о злој судбини српског народа у Хрватској у то вријеме. Многи су прошли и горе од ње јер нису извукли ни живу главу.“ (Из поговора Драгице Ђекић)
Pedeset koraka
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Козара, споменик нашег памћења
Приче са терена
Kad padne magla
Сабрана дјела, Балкански синдром
Проблеми, писци, дела VII
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Јутарња капија
Луча микрокозма
Пјесме из 1901.
Сто песама за Максима
На раскрсници, књига друга
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Зрење
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Срцеведац
Do večnosti i natrag
Додир душа
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Мирис зрелог жита
Kosmički kentauri
Карађорђе и први српски устанак
Јахорина 1992–1996, дневник 