„Знаменити совјетски педагог Антон Макаренко објавио је својевремено књигу под називом Педагошка поема, по којој је 1956. снимљен истоимени филм, а сада се у Београду појављује збирка Верице Секулић Опачић за коју би се могло рећи да је својеврсна педагошка лирика. Песмарица се, додуше, зове Сагласје бића и заправо је синтеза њене професије и пасије.
Позната као предавач енглеског језика и неколико других предмета за млађе и одрасле, а уз то веома начитана и, могло би се рећи, преписмена, сложила је животно искуство и школско знање, са надахнућем и виспреношћу, да публици предочи најлепши део себе.
Поред стихова који имају васпитни ефекат и значај, и који су разултат ауторкиног предавачког искуства и опредељења, ту и тамо избијају емотивни и лични доживљаји који су, због непосредности, ближи песничком чину.“ (Из поговора Радомира Мићуновића)