Сабрана дјела, Приче

„Књи­га крат­ких при­по­ви­је­да­ка Вје­ре Ра­шко­вић Зец раз­от­кри­ва пра­ву исти­ну о ми­гра­ци­ји југословенских грађана у свим ње­ним ета­па­ма – од­ла­ску, жи­во­ту у ино­зем­ству, по­врат­ку или оста­ја­њу. Ње­ни ју­на­ци ни­су ни­ка­кве про­ма­ше­не лич­но­сти ко­је ни­тко не тре­ба, већ обич­ни сва­ко­днев­ни љу­ди ко­ји чи­не стуб сва­ког дру­штва, ко­ји жи­ве ту, по­ред нас, у су­сјед­ству, на по­слу, ко­је су­сре­ће­мо у вла­ко­ви­ма, ауто­мо­би­ли­ма, ави­о­ни­ма, на ули­ца­ма Минхена, Стокхолма, Париза, Лондона, Лиона, Фрајбурга… ‘То је жи­вот уоп­ће’, ка­же Вје­ра, ‘ко­ји се уви­јек и сваг­да ми­је­ша од су­за и сми­је­ха. Ње­го­ви су рат­ни­ци љу­ди ко­ји се сми­ју и пла­чу. Тре­ће­га као да не­ма ни код ку­ће ни ов­дје, у Ње­мач­кој’.“ (Из рецензије Фрања Летића)