Пут у Криводо

„У свом новом прозном рукопису, Мироје Вуковић у срцу је савремене стварности, драматичних збивања везаних за распад СФРЈ. Бави се драмом међунационалног сукоба у једној босанској варошици Н., коју, с обзиром на ауторову биографију, није тешко препознати. Међутим, будући да уметничка проза није пуко пресликавање стварности, а и с обзиром на стваралачко искуство аутора, Вуковић ће томе стварносном контексту обезбедити дубља и универзалнија упоришта, како на релацијама наших простора, тако и у литерарним обрасцима који се односе на Други светски рат.

Ради се у основи о дневничкој прози која обухвата шест дана започетих сукоба Н., са уводом (Прије свега) и епилогом (Послије свега). У централном, дневничком делу, смештене су монолошке исповести Адама Спасића, професора географије, који се затекао у епицентру започетог рата. Мада је драму наслућивао, није веровао у такве њене размеере, због чега је све то дочекао неспремно, неопредељено и неодлучно. А када се он у стварности догодио, на сцени се дешава његова дубока унутрашња драма, уз њу ломови и сукоби који се само повремено манифестују на спољни свет. Бригу и драму повремено подели са својим окружењем сродних погледа и различитих националности, као и са својом стварном или фиктивном сапутницом, али најупечатљивије и литерарно најуверљивије јесте оно што представља његову унутрашњу побуну против рата и општег бесмисла.“ (из рецензије др Мића Цвијетића)