Прсти лудих очију

Пр­сти лу­дих очи­ју је рат­ни ро­ма­н ко­ји је у све­му ан­ти­рат­ни. Ли­ко­ве у роману Васић ни­је наоружавао мр­жњом. Он их је налазио у вр­тло­гу ра­та где су се затекли и били при­ну­ђе­ни да се бра­не. При­чу о ра­ту ис­ко­ри­стио је, баш она­ко ка­ко то у књи­жев­но­сти и тре­ба ра­ди­ти, да по­ста­ви и по­ку­ша раз­ја­сни­ти број­на пи­та­ња ко­ји­ма се ба­ви пси­хо­ло­ги­ја, као и фи­ло­зо­фи­ја, од­но­сно ети­ка.

Ро­ман Пр­сти лу­дих очи­ју Рај­ка Ва­си­ћа је дра­го­цен при­лог исти­ни о по­след­њем ра­ту у Босни и Херцеговини, јер ни­је јед­но­стран, при­стра­сан. Он је при­ча о чо­ве­ку у ра­ту и ње­го­вом усу­ду, па ма с ко­је стра­не ли­ни­је фрон­та био, а за­хва­љу­ју­ћи упра­во та­квом то­ну и при­сту­пу, ово је вре­дан допринос проучавању аспеката последњег отаџбинског ра­та у Босни и Херцеговини.