Приватни час историје

Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.

МЕТОХИЈА 2

Божури косовски укопани

Марширају кроз поља

До уснулих а живих

Не дајте не дајте

Вришти болно црвенило

Поцрвенеле чак и булке

На згариштима

Од срамоте и бунила