У периоду од 1948. до 1953. године пресељено је из Србије у западне републике мноштво фабрика и индустријских погона. С фабрикама су пресељавани и људи, најбољи кадрови из Србије, стручњаци – инжењери и мајстори, радници квалификовани за рад у индустрији. Неизвесност је, посебно, пратила велики број Крагујевачана који су добили задатак да на простору данашњег Новог Травника подигну војну фабрику. Фабрика је подизана у атару забаченог босанског села, а људи су смештани у радничке бараке, где су радили и живели доста дуго, све док се временом нису подигле стамбене зграде за пристојније становање и нормалан грађански живот.
Симо Пургић реконструише догађаје који су пратили становнике Новог Травника у одређеним животним приликама и околностима, описује збивања и осветљава ликове, конкретне актере живота у граду који се подизао, развијао и одређивао људске судбине. Приче су утемељене на фактографији и документарном материјалу, обједињују документарну и књижевну грађу коју је Пургић литерарно трансформисао и стваралачки осмислио.
Одбрана од тероризма
Импулси и утисци
Сложио чича стотину прича
У златној смоли ћилибара
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Из дневника о прочитаним књигама
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Први српски алтернативни часопис
У срцу споменар
Прст попријеко од срца
Губер кућу гради 