Док развија поетску фреску своје родне Херцеговине, Попара пева о бунама и устанцима, страдањима и бојевима, успонима и посрнућима. Исписује њену страдалничку повесницу. „Моју родну груду није сазнат лако“ – наслов је једне песме у којој песник каже да у Херцеговини „Ни у сновима се безбрижно не ходи“. Националну драму сагледава у историјској поетској перспективи. Тако, у песми „Херцеговина 1875–1878“ која је испевана у епском десетерцу, песник исказује жал због тога што оновремену жељу херцеговачких Срба за слободом није разумела или није хтела да разуме тадашња Европа: „Која мјери по кантару своме / Шта да даје од туђега коме“. Казивање о историјским догађајима, о поразима и надањима, неизбежно прате елегични тонови.
Шавник из заборава
На трагу манастира Детлак
Врата вјетрена – сабране пјесме
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Не осуђујте је више
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Поглед из оштрог угла
Турски друм
Нова овидљавања 