Несањане приче

„Након књиге Цвет из туђе баште, поетско‐прозног првенца објављеног 2021. године, Љуба Вујовић – по занимању стоматолог а по сферама интересовања особа свестрана за разне области знања и неко ко има и дар да посматра и дар да виђено уобличи у питак књижевни израз – части читаоце својим новим књижевним остварењем, Несањане приче. Укупно девет прича, на сличном трагу као и приче из прве књиге, доносе разнолике згоде наратора у првом лицу, са надимком Доца, који је често и сведок и учесник у разним догађајима и перипетијама ликова, тачније његових пацијената који, седећи на зубарској столици и причајући о себи пре или након стоматолошке интервенције (наравно, има и прича које нису везане за ординацију), уплету и њега самог у своје замршене емотивне и/или пословне ситуације. Начин на који се он ‘искобељава’ из тих заплетених догађаја чини драж самог приповедања, а уз спретно конструисан сиже ове приче су богате и занимљивим описима и живим, течним дијалозима. Све то држи пажњу читалаца, без обзира на то да ли је прича кратка или је дужа попут новеле (на пример ‘Робска прича’ и ‘Принцезина прича’). Посебно су вешто изведени завршеци прича, где увек влада неки неочекивани обрт, на начин изневереног хоризонта ишчекивања и често тај завршетак на ненаметљив начин носи неку моралну поруку, некад корективну ноту кад је реч о туђем понашању, а каткад тон хумора или ироније, негде и шока, без обзира на то да ли се прича завршава дијалогом (на пример ‘Обојена прича’, ‘Гробљанска прича’, ‘Сликарска прича’), или наративно‐дескриптивним резимеом (‘Карипска’, ‘Принцезина’).

Љуба Вујовић показује дар да продре у скривене одаје људске душе пуне бројних емоција и мисаоних заплетености, те у причама има и доста психологије, и вербалне и оне невербалне, која много тога открива у понашању ликова, док бројна ауторова интересовања и већ поменуто познавање разних сфера (стоматологија, медицина, сликарство, политика, историја) дају овим причама неку посебну лепезу разноликости, а реквизити савременог доба (аутомобили, телефони, камере, чипови и остало) блиски су данашњим читаоцима.“ (Из рецензије Маје Белегишанин Ивановић)