Народ од песме већи

„Поезија Гордане Јеж Лазић улива поверење враћања у корито бистрог извора… Она ствар­ност гле­да ви­ше вир­ту­ел­но, про­ми­че је у сег­мен­ти­ма ре­ал­но и ире­ал­но; гра­ди од­но­се мо­гу­ћег и не­мо­гу­ћег и у је­зик, стих, ри­му и ри­там угра­ђу­је вла­сти­ти ин­ти­ми­тет ко­ји по­чи­ва на спон­та­но­сти и љу­ба­ви, људ­ској со­ли­дар­но­сти и ве­ли­ком ср­цу за све што је овај ли­је­пи и стра­шни жи­вот (Б. Ћо­пић).“ (из рецензије др Воје Марјановића)