Мириси панонских трава

Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.

У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.

Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.