У својој новој песничкој књизи Александар Милошевић води читаоца у Камбоџу, у којој песнички маркира историју и судбину човека овог дела света, социјална и егзистенцијална стања, вековна искуства, најчешће веома горка. Открива и оне изворне слике над којима, понекад, исконска мудрост, тихост и лирски елементи попримају доминантну улогу. Пратимо припрему и одлазак лирског субјекта преко Кине, у изазовну Камбоџу, где ће путник, чак у прашуми, дочекати ново лето – 2016. годину.
Сведочи о свету који га прима раширених руку, отворена срца и топлих недара. Милошевић дочарава слике живота под страним експлоататорима, приче о страдањима и жртвама, неретко веома сирове и сурове, као и оне о измењеним друштвеним приликама, о подношљивијој садашњости и извеснијој будућности. Остварује занимљиве сусрете, приказује узајамна интересовања, која се посебно осветљавају у дијалозима са новим азијским пријатељем, старим и мудрим, који му преноси опора сведочанства, о страдању и отпору. Привлачи га старо гробље, природа и људи, као и младалачки заноси, песме и игре.