У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића.
Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким својствима. Славећи женску телесну лепоту и емотивну непосредност Андрић истиче позитивне особине којима жене надмашују мушкарце, као што су доброта, толеранција, хуманост, оданост породици и друштву.
Андрић је у својим делима настојао да дâ објективну слику женског света, а знатан број његових дела незамислив је без учешћа женских личности као неизбежних партнера мушкарцима. Жене су често актери радње без чијег учешћа би био немогућ заплет у неком делу.
Бројни и чудесни женски ликови од којих се сваки доживљава као специфична и снажна индивидуалност и сваки за себе репрезентује одређену људску драму, показују до које мере је мисао о женској лепоти уткана у саме основе Андрићевог монументалног дела. Андрић гледа жену као оличење лепоте – наглашава Радован Вучковић.