„Поезија Душка Новаковића означава извесну дијалектичку претпоставку о свету; она јесте емотивна реакција на све што се збива, али та емотивност, наравно, није без основа, јер је мотивисана друштвено-историјским околностима и својеврсном преписком са њима. Многе његове књиге исписане су у форми поетско-феноменолошког психодневника у којима је опевано све што је песника окруживало и све што је проживео, али не из пуке потребе да би апострофирао поједине детаље из сопствене биографије, односно интиме, већ да покаже како се у човеку живот формира и раскрупњава, како постаје историјско искуство, како ослобађа спутане енергије и прикривене светове – и најзад, да покаже како сам човек у песничкој визији ослобађа своју личност и прилагођава се новим (не)природним, (не)друштвеним и историјским ситуацијама…
Песме Душка Новаковића и у књизи Касно је за реванш остварене су у једном залету, у великом надахнућу, извучене су, рекао бих из самог живота, из душе, из човекових потресно разиграних чула, из слутњи, из несреће. Иако песник разлаже готово бесконачну дубину бола, песме су се у њему огласиле као непоновљива уметничка лепота. У свом надахнућу она је изведена из неумољиве психичке реалности; она јесте својеврстан облик реалности који открива на које се све начине манифестује људска несрећа и ништавност живота; како се човеково и духовно и психофизичко изгнанство из живота утемељује у њему у оним тренуцима кад погуби сва упоришта и кад се покидају мостови који га везују са светом.“ (из Поговора Зорана Богнара)
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Смрт, буђење
Večernji za Belgrad
Захумље-Херцег
Храст мајке родне
Тетоважа ума
Не осуђујте је више
Песме и пјесме
Календеровци
Између камена и воде
Одсјај душе
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Импулси и утисци
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I 