Како, Вуче, деца уче

„Ево једне лепе и необичне књиге, а надасве корисне и поучне за ученике основне школе, коју је написала и осмислила Гордана Јеж Лазић. Прихвативши се нимало лаког и једноставног задатка – да напише стихове и да њиховим читањем децу научи, подстакне на размишљање, креативност и међусобну интеракцију – песникиња заправо остварује двоструку функцију и сврховитост, а то је песма и едукација. Наиме, на крају сваке песме налази се по један задатак, односно напомена или назнака која малог читаоца учи и подсећа на главна граматичка правила, на основне стилске фигуре, на читалачка осећања и перцепцијске доживљаје, као и на још много тога другог што је едукативног и сазнајног карактера. Оваквим методичким приступом песникиња је остварила посебан циљ и намену, нудећи својеврстан дидактичко-едукативни материјал, који ће и те како бити од користи деци, васпитачима, наставницима и родитељима.

Свему овоме треба додати чињеницу да ауторка води своје читаоце не само кроз граматику већ и кроз нашу (Вук Караџић, Лаза Костић, Бранко Ћопић, Мика Антић) и светску књижевност (Пипи Дуга Чарапа, Мајка Храброст), позивајући се притом на разне изворе, лектиру и детаље који су алузивног и асоцијативног карактера. Горданина књига је прави пример и спој лепог и корисног, а данас је то деци и младима и те како потребно.“ (Из рецензије Милутина Ђуричковића)