Jevrejka Behara; sarajevska legenda

„Више од петнаест година, један писац покушава да уђе у траг изгубљеном портрету сарајевског сликара Романа Петровића и његовом, такође изгубљеном моделу – лепој јеврејској праљи са Бјелава, четврти у којој су живели сарајевски Сефарди. То трагање, без сретног завршетка, уродило је неочекиваним плодом, књигом у којој се ова ишчезла лепотица појављује као лајтмотив, попут носталгично тужне сефардске мелодије пуне прикривене женствености и слутње.

Аутор Неђо Шиповац, познати српски писац и истраживач из области књижевности, који је такође изгубио град у коме је провео највећи део свог живота, као да је овим трагањем за Бехаром желео поново да се врати у забрањене крајеве и улице своје младости, тамо где се још увек налазе остаци једног уништивог света. По ко зна који пут из Сарајева су морали да оду у изгнанство Јевреји, које је тако великодушно у петнаестом веку примио турски султан Сулејман Величанствени, пошто их је из Шпаније протерала краљица Изабела. У Сарајеву их је данас остао незнатан број, а о њиховом животу остала су да сведоче само имена некадашњих кућевласника: Данона, Камхија, Албахарија, Кабиља, Левија и других; напуштена синагога, звана Темпл, драгоцена књига Хагада и личности из дела Исака Самоковлије и Иве Андрића.“ (Из предговора Мома Капора)