Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.
800 дин.
Јелена, мајка које нема
Бошко Ломовић Савремена проза
978-86-7396-351-8
14,5х20,5 cm, 164 стр.
броширано
2012.
Проза
ratna proza
Са Флором на ти
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Prošle noći
Смрт, буђење
Бешчашће ближњих
Турски друм
Мирис фочанских ружа
Истина о смрти је лаж
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Књижевно дело Милоша Црњанског
Домовина у срцу и друге приче
Вук у ратној причи
Ловац
Песме и пјесме
Љубавно пијанство
Проблеми, писци, дела VI 