Наташа Бартула у аутобиографском роману Izbegličke suze сведочи о судбинама људи који су због ратних сукоба у Босни и Херцеговини (1992–1995) били приморани да напусте своје домове и потраже спас у избеглиштву. Посвећен њиховим сузама и страховима у непрекидној борби за нови живот, роман говори о универзалној човековој тежњи да издржи у своме времену, посебно у ситуацијама кад се сенке прошлости константно сударају са садашњошћу док су очи свакодневно упрте у небо.
Дирљива прича о животу и смрти с трагичним и комичним моментима, књига о љубави и мржњи, сузама и смеху, стрепњи и надању. Прича о човекој снази да опстане и истраје у утакмици са животом. Ово је дуго путовање које почиње у избегличком аутобусу из Босне, а завршава после више од три године у новој земљи, новој мајци – маћехи: Канади.