„Изаћи из Сарајева постало нам је основна преокупација и опсесија, судбинско питање, многима и питање живота и смрти. Изаћи из Сарајева значило је искорачити из деветог круга пакла. Изаћи из Сарајева од тада постаје метафора која још и данас кружи широм земљиног шара, свуда гдје се крећу сјене некадашњих житеља овог града“. (Ауторка)
*
Вера Тутњевић у књизи документарне прозе Изаћи из Сарајева пише о невољама грађана Сарајева који су (1992–1995) постали заточеници у свом граду, када их је званична власт претворила у таоце, ограничила им кретање и забранила напуштање града.
Читалац књиге упознаће тужну гримасу ратног Сарајева и његову суморну стварност у којој једна усамљена жена, свим ресурсима свог бића, покушава да издржи, преживи и састане се са својом породицом, која је, игром случаја, успела да се благовремено уклони из града.
Ово је књига о човековој снази да опстане и истраје у условима мучног и туробног ратног преживљавања, лишеног било каквог вишег људског циља и смисла, осим да те идући дан затекне у животу и донесе ти наду да ћеш ваљда једног дана и ти изаћи из сарајевског пакла.
*
Осим другог издања документарне прозе Изаћи из Сарајева и Записа о мојој породици у ову књигу унесена су још три већа литерарна рада Вере Тутњевић: два књижевноисторијска текста (О Петру Кочићу и Аугусту Шенои), и једна прича.