„Монографија под насловом Из културне историје Мркоњић Града – Српско православно црквено пјевачко друштво ‘Николајевић’ историчара Милета Станића једна је од ретких књига посвећених истраживању мањих или малих средина, које су у новом времену често остајале на маргини културног развоја, а који је у прошлости био богат, садржајан и познат и вреднован изван локалних граница. Тим ретким књигама припада историјат културног живота Мркоњић Града од краја XIX века до Другог светског рата.
Монографија садржи предисторију и историју Српског православног црквено пјевачког друштва ‘Николајевић’ из Мркоњић Града (Варцар Вакуфа), током око пет деценија трајања живог културног рада, почевши од припрема за стварање Друштва преко његовог плодног и разноврсног културног рада и деловања до пред Други светски рат. Овом темом и овом књигом захваћено је много више грађе од оне која се односи само непосредно на рад Друштва, које је окупило око себе црквену и школску омладину, све оне који су се бавили културним животом (музичаре, љубитеље књига, глумце аматере и др.), као и оне који су доприносили његовом раду, учитеље, свештенике, интелектуалце, занатлије, уз све друге грађане који су били свесни неопходности окупљања, посебно омладине, ради очувања свога националног и верског идентитета. У овој монографији се стога огледају, историја, друштвени и политички живот, вера, борба за очување свог националног идентитета, али и реалан и приватан живот и друштвене оклоности, велики напор на културном унапређењу средине и развијању свести о свом националном и верском припадништву.
Богату грађу која је резултат Станићевог дугог архивског, библиотечког, истраживачког рада и испитивања реалних околности, као и његових других написа разврстао је у две целине. Прву чини предисторија оснивања Друштва, а другу оснивање и рад Друштва током четири деценије постојања. Између ова два дела постојала је изузетно јака веза јер су покретачи основне идеје њено остварење припремали још од краја девете десеније XIX века (Први покушај оснивања певачког друштва) а када је дошло до оснивања они су водили његов рад на најбољи начин.” (Из Поговора академика Злате Бојовић)