Хроника једне породице из Вукодола

Кроз фак­то­гра­фи­ју и усме­ну пре­да­ју аутор пра­ти сво­је претке кроз ве­ко­ве, по­себ­но од 1690. го­ди­не, од Ве­ли­ке се­о­бе под Чар­но­је­ви­ћем, ка­да су пред тур­ским зу­лу­мом мо­ра­ли на­пу­сти­ти ко­сов­ско-ме­то­хиј­ску по­стој­би­ну. Пре­дак Бал­до­ви­на Ка­по­ра ни­је у се­о­би сле­дио зна­ме­ни­тог Па­три­јар­ха, већ се из Ме­то­хи­је упу­тио пре­ма Цр­ној Го­ри; од­но­сно, пр­во од­ре­ди­ште им је би­ло Ник­шић­ко по­ље, да би се ка­сни­је, у по­тра­зи за ста­ни­штем, Бал­до­вин упу­тио пре­ма Хер­це­го­ви­ни и са сво­јом фа­ми­ли­јом скра­сио у ње­ном ис­точ­ном де­лу, у Ву­ко­до­лу, ис­под вр­лет­не и мит­ске пла­ни­не Ви­ду­ше….

Аутор пра­ти пре­дач­ки па­тријар­хал­ни по­ро­дич­ни жи­вот, на­чи­не при­вре­ђи­ва­ња, на­ви­ке и оби­ча­је и све ви­до­ве опи­ра­ња су­ро­вим го­спо­да­ри­ма. При­ча се пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но, од дав­них пре­да­ка Па­вла и Бог­да­на па до њи­хо­вих бли­жих и да­љих по­то­ма­ка а то су ве­ко­ви: Са­ва, Ви­дак, Дра­го, Јо­ко, Ри­сто, Обрен, Аким, Ма­то, Бо­шко, Јо­ван, Лу­ка, Ђу­ро, Кр­сто, Мак­сим…