Храст мајке родне

„Аутор ове збир­ке по­знат је бе­о­град­ској јав­но­сти као спор­ти­ста и тре­нер. Ве­ћи­на пе­са­ма из ове збир­ке пред­ста­вља ње­гов ге­нет­ски код, ње­го­во по­ре­кло и оту­да ка­рак­те­ри­сти­чан на­слов. Са­ма на­слов­на син­таг­ма збир­ке ука­зу­је на све­то др­во мно­гих пре­да­ња ко­ме су да­те по­вла­сти­це бо­жан­ства. Храст по­ка­зу­је моћ, ду­го­веч­ност, сна­гу. За Бо­ја­на Или­ћа храст је храм за­ви­ча­ја.

Пе­сме ­су те­мат­ски об­је­ди­ње­не јед­ним основ­ним мо­ти­вом, а то је љу­бав пре­ма сво­ме ро­ду. У овом цен­трал­ном мо­ти­ву аутор је на те­ре­ну ап­со­лут­не љу­ба­ви пре­ма сво­ме на­ро­ду, пре­ма ко­ре­ни­ма и пре­ма пре­ци­ма ко­ји су нам да­ли дах и оста­ви­ли жи­вот у ама­нет.” (Из рецензије Милице Маглов)