Године учења

„Фраг­мен­ти жи­во­та по­ку­пље­ни кроз про­зор­ска ста­кла ауто­бу­са, за­гли­бље­ност у блат­ња­ву хи­пер­тро­фи­ју гра­да на­спрам чи­стог бла­та са обо­да гра­да; уну­тра­шњи ди­ја­ло­зи из­ме­ђу Бо­га и Со­то­не; искон­ска бор­ба про­тив на­бу­ја­ле, а јеф­ти­не ре­ал­но­сти; би­блиј­ски па­су­си; те фи­ло­зоф­ске ре­фе­рен­це, чи­не да ова пост­мо­дер­на збир­ка бле­сне у сво­јој ци­тант­но­сти. Упра­во то ма­пи­ра ауто­ра као ело­квет­ног са­го­вор­ни­ка ко­ји је про­ву­као па­ра­ле­ле из­ме­ђу те­о­риј­ског и ем­пи­риј­ског оста­вља­ју­ћи за со­бом јед­но шар­мант­но и аутен­тич­но шти­во. Раз­де­ше­ност лич­но­сти је ис­кљу­чи­ва те­ма ових при­по­ве­да­ка. Аутор нам кроз њих да­је, и то на је­дан лир­ски на­чин, увид у уну­тра­шњи свет сво­јих ју­на­ка. Ка­да спољ­не ства­ри про­дру у тај уну­тра­шњи свет, од­мах бу­ду за­хва­ће­не ње­ним ме­ха­ни­змом те се и са­ме ра­зу­де, из­гу­бе вид сво­јих кон­вен­ци­о­нал­них по­ре­да­ка и при­ме пе­чат са­ме лич­но­сти.“ (Из рецензије Да­ни­це Ни­ко­лић)

Промоција у Удружењу књижевника Србије, 12. 4. 2018.