Fanika

„Ауторка Бранка Јовичић живи са породицом данас у Канади, али је родом из Сарајева и припада поколењу чији су родитељи били учесници Другог светског рата. Наслов њеног дела, Фаника, односи се на њену мајку Хану, рођену 1922. у сарајевској сефардској породици Алтарац која је имала шесторо деце. Дело Б. Јовичић, које спада у жанр документарне прозе, обухвата 250 страна текста и оригиналних фотографија (из документације ауторкине породице и пријатеља). Приповедна конструкција и начин приповедања манифестују се у врло питком тексту, писаном с мноштвом дијалога и уверљивих исказа двоје приповедача, јер се у тексту комбинују једно приповедачко ‘ја’ Фанике Алтарац и друго Бранке Јовичић, мајке из поколења које је доживело и Други светски рат и потоњи рат у Босни и Херцеговини 1992–1995, и њене ћерке, код које је свест о холокаусту посредован, али је искуство рата 1992–1995. аутентично и директно. Дакле, реч је о два коаутора, оба су жене из сарајевског сефардског миљеа, припаднице два поколења, чији су мужеви у оба случаја Срби и које приповедају причу о својим животима који почињу у Сарајеву, али се последње поглавље одвија далеко од родног града – у Канади.

Прича почиње 2010. у Њујорку, одакле се ауторка Бранка Јовичић и њена мајка Фаника, старица од 87 година, враћају ‘кући’ у Торонто, сећајући се свог дома у Сарајеву. Даља приповест је о сећању две жене које обухвата личну и породичну историју, али и причу о заједници шпанских Јевреја у Сарајеву, самом Сарајеву и шири историјски контекст – предратну Краљевину Југославију, године Другог светског рата и холокауста, послератну социјалистичку Југославију, растурање земље, рат у БиХ и постјугословенски период, пребацивање у Београд, а одатле исељавање у Канаду, где се породица осећа ‘као да смо закорачили у један други свијет’.” (Из рецензије др Кринке Видаковић Петров)