Двострукe рефлексиjе

„Питам се, зашто сам написала овакву књигу песама? Можда због тога што је, од кад знам за себе, моје биће препуно немира који је резултат читања и ишчитавања, не само књижевног наслеђа моје земље већ и светске књижевне баштине, као и убрзавања замајца разноразних дешавања која, хтела ја то или не, утичу на стање моје душе. Зар сам могла да се бавим писањем, а да претходно не упознам, Хомерове јунаке, Ромеа и Јулију, Мајстора и Маргариту, Дантеову Беатриче и кругове Божанствене комедије, Преверову Барбару, или рецимо, Андрићеву Јелену, жену које нема, Кишовог Бориса Давидовича, a додајем и Мо Јенов црвени сирак, итд.

Књига која је пред вама, поштовани читаоци поезије, одражава ритам тог срца али које понекад ради убрзано или са задршком. Због тога, бивам узнемирена и запитана шта ће се са мном збити. Тако и у овој књизи може да се примети да патим од неколико врста страхова, али сва срећа, хвала инвенцији, што вештом песничком интервенцијом маште избија из мене оправдање да се ти моји страхови неће укоренити у коморама и преткоморама и освојити све моје жиле.“ (Аутор)