„У историји литературе често се појављују грађевинари као песници. Први пут се сусрећем са поезијом која настаје из доживљаја света који врши анализу крви и најситније састојке човекове. Можда је то тајна успеха Славице Стојић, да нам великодушно дарује свој таленат и да управо из властите крви и суштине супстанце изговори своје суптилне стихове и надасве спиритуални доживљај света.“ (реч Емира Кустурице)
КОРЕН
Дошло је време да птице своје
из топлог гнезда пустим и ја.
Срце се стегло зебње пуно,
а душу испуни необичан страх.
Да свако има свој правац и пут
свесна сам тога одавно ја.
Да време дође када се мора напустити мајчин скут,
кад-тад.
Дадох им крила, у лет их дигох,
ко оружје дадох љубав и поштење.
Кад крену да лете, да крила шире,
да благослов мој их прати од мене.
А када живот препреку стави,
виспрено тада нека извуку,
из завежљаја тог што им спремих,
ту бескрајну љубав и мудрост за пут.
Летите птице, ширите крила,
доступно нека вам буде све.
Али једно нека не напушта ваш ум,
да увек знате корен где је.
Цица контејнерка
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Љубавна писма прочитана после педесет година
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Српска православна црква у Фочи
Пут у Криводо
Фото-записи
Причај бако још
Изабрана проза и поезија
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Равница та добра вила 