У књизи су предочени документи о прогону, терору и злочинима које су вршиле аустроугарске власти, најпре, према српском православном свештенству, потом српском народу и његовим светињама, манастирима и црквама. Наведено је и зашто су и на који начин ти документи настали. Међу њима је Записник о процени штете на српско-православној Саборној цркви у Мостару, учињене од стране аустроугарске власти током 1915–1917. године. Затим следе извештаји свештеника наведене епархије у којима су они описали своја страдања и патње и страдања својих породица за време рата 1914–1918. Њихову садржину, између осталог, чине подаци о: стању и расположењу према Србима после убиства престолонаследника Франца Фердинанда; договору да се пљачкају српске куће и радње; претресима кућа и одузимању имовине од стране аустроугарске Владе; узимању српских цркава и школа за војнички смештај (претварање у касарне); евакуацији становништва и интернирању; пљачкању имовине од стране војника и шуцкора; паљењу српских кућа и села августа 1914. од стране аустроугарских војних власти дуж црногорске границе са преко 1000 кућа; страдању и паљењу манастира Добрићево; вешању у Требињу и другим местима са именима неких обешених личности и подацима о броју повешаних Срба у појединим подручјима (парохијама), подацима да је аустроугарска власт радила на томе да што више Срба помре од глади и броју умрлих 1916. године. О самим свештеницима подаци су потпунији – предочено је када су, где, од кога и како, понекад и са киме, ухапшени; проглашени таоцима; куда су све терани; шта су радили и у којим су војним и полицијским затворима и логорима били; колике затворске казне су одлежали и када су ослобођени; разлоге њиховог таоштва, као и ситуације у којима би одмах били обешени и колико је било обешених таоца; колико је трајало путовање приликом одвођења таоца у логоре; какви су били услови и стање у затворима и логорима; да су стављани под истрагу због шпијунаже и велеиздаје; да су осумњичени као учесници у атентату на престолонаследника; да су хапшени на основу судског налога, суђени и на основу пресуде затварани као и да су без суда прогоњени и оптуживани; зашто су осуђени па ослобођени после неколико месеци као невини; за понашање среских власти према њима иако их је суд ослободио; да су резервни војни свештеници по добијеном позиву војне команде да се јаве на дужност били хапшени као таоци, док су свештеници у пензији били затварани и да је био незнатан број оних који нису били таоци, оптуживани, суђени и у затвору; расположење и поступање „наше браће”, „иновјерне светине”, „грађана римокатолика”, односно Хрвата и Муслимана, њихове елите и шуцкора; које су све болести добили по затворима, логорима, интернацијама; за материјалну штету коју су претрпели, као и страдање на културном пољу.
Књига садржи и фотографије обешених Срба у Требињу, Гацку и другим местима као сведочанство о злочинима Аустро-Угарске над Србима у Херцеговини.