Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Ипак у небо погледам често
Kozja ćuprija
Сабрана дјела, Пад Крајине
У трагању за оцем
Домовина у срцу и друге приче
Далеко се чуло
Шаљиве народне приче
Вилма
Чистачи
У свету маште и снова
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Закоровљена огњишта
Распукле зоре 