Бијела лица несаница

На­слов књи­ге по­е­зи­је Би­је­ла ли­ца не­са­ни­ца Милене Дрпа ша­ље нам ис­ку­стве­ну по­ру­ку, ко­ја се мо­же ту­ма­чи­ти на два на­чи­на, остављаjући мо­гућ­ност чи­та­о­цу да га уве­де у по­зи­тив­ну ми­сао о не­са­ни­ци, јер при­дев „би­је­ла“ убла­жа­ва оп­шти по­јам не­са­ни­це.

Лир­ски су­бје­кат се пи­та за­што је жи­вот ме­ђу ви­хо­ро­ви­ма и да ли ће су­зе ре­ка са сна­жним оба­ла­ма, ко­је би мо­гла са­чу­ва­ти бар ма­ло ка­пи за бу­ду­ће вре­ме, осна­жи­ти „ве­се­ли глас чо­вје­ка“  или за­у­век за­вр­ши­ти у за­гу­шљи­вим ту­не­ли­ма. Пе­сни­ки­ња се осла­ња на сво­је до­ба и лир­ско-жи­вот­ни про­стор емо­тив­ним ср­цем про­жи­вљен, ожи­вља­ва­ју­ћи ис­по­вед­ни тон сво­јих жи­вот­них пре­о­ку­па­ци­ја.