Бела крила

Песник описује доживљаје детета у породици и окружењу, па и промене у његовом интимном свету, прве љубавне заносе и симпатије. Улази у анатомију дечје душе, његових жеља и чежњи, усхита и разочарења. Враћањем дечаку себи, песник разоткрива непоновљиве чари детињства, певајући о њему и из углова савременог детета. О лепоти живота и света, о световним и духовним суштинама. Као да му се из детињства јављају „читави мали светови који живе покопани у нама, чекајући своје васкрсење“, од којих „никад човек да се излечи и ослободи“, како је писао Иво Андрић, у својим Знаковима поред пута.