Здравко Згоњанин Баћо
Здравко Згоњанин Баћо рођен је 1937. године у Великој Жуљевици, општина Нови Град (Босански Нови). Дипломирао је на Вишој управној школи у Сарајеву.
Објавио следеће књиге:
Књиге прозе – „Кућа од бијелог камена“ (Београд 2002 – друго допуњено и проширено издање, Београд 2003); „Домовина у срцу и друге приче“ (Београд 2014), „Ена са насловне стране“ (Београд 2015), „Дневник Леоне Југин“ (Београд 2020), „Фото-записи“ (Београд 2024).
Песничке књиге – „Љубав на сва звона“ (Београд 2004); „Свјетионици“ (Источно Сарајево 2005); „Ведра јутра“ (Бијељина 2006); „Капи љубави“ (Бијељина 2007); „Сунчани поздрав“ (Београд 2009), „Изабране пјесме“ (Бијељина 2012) и „Кућни праг“ (Београд 2019).
Сарадник је у часописима: „Српска вила“, „Нова Зора“, „Јесењин“, „Значење“, „Луча“, „Корени“. Добитник је више признања: Златна медаља Филип Вишњић Бијељина; Гајков пјеснички шешир (СПКЦ Модрича); Књижевна награда „Најљепша љубавна пјесма о чежњи“ – Клуба умјетничких душа Мркоњић Град; прво место на конкурсу поезије „Моравске тајне“ Ћуприја; Повеља Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина. Друштвена признања: Орден рада са сребрним вијенцем Предсједништва СФРЈ; Шестоаприлска Спомен-плакета града Сарајево, Сребрна значка ССРН Илиџа, Диплома Пословне заједнице издавача и књижара Југославије, Повеља културних и природних вриједности Козаре, Повеља Књижевног клуба „Луча“ Власеница, Златна плакета ЈУ Народна библиотека Нови Град.
Заступљен је у антологијама: „Семберска лира“ (приредио Слободан Петровић), „С оне стране дуге“ (Перо Зубац), „Шта је пјесник хтио да каже“ (Милан Трновица), „Лирска ријеч“ и „Поетска сванућа“ (Бранко Савић и група аутора).
Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Матице српске Нови Сад, члан Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина и секретар Удружења књижевника Републике Српске – Подружнице Бијељина.
