Винко Пандуревић
Винко Пандуревић, доктор социолошких наука, генерал-потпуковник у пензији, рођен 1959. године, у Јасику, Соколац, РС, БиХ. Гимназију је завршио у Сокоцу. Војну академију копнене војске завршио је 1982, Командно-штабну школу копнене војске 1996, Школу националне одбране Војске Југославије 1998. године у Београду. Магистрирао 1989. на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство у Љубљани, на тему „Друштвено-еколошка криза и начин производње“, а докторирао 1998. на Филозофском факултету у Српском Сарајеву, на тему „Основна социолошка обиљежја Војске Републике Српске“.
Обављао различите командирске и командне дужности у ЈНА, ВРС и Војсци Југославије. Као припадник ЈНА учествовао у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ: у Словенији (Љубљана), Хрватској (на подручју Дубровника и западне Славоније) и БиХ (на подручју Вишеграда). Као припадник ВРС учествовао је у рату у БиХ од маја 1992. до децембра 1995.
Током рата у ВРС обављао је важне оперативне, штабне и командне дужности. Након рата обављао је дужност заменика начелника ГШ ВРС, дужност нечелника Центра за војностратешке студије и истраживања и дужност саветника председника РС.
Бави се војним, геостратегијским и геополитичким анализама савремених кретања и односа у свету. Објавио је велики број стручних и научних анализа стратегија националне безбедности водећих светских држава и њихових реперкусија на геополитичке промене на Балкану. Радио је више година као доцент и ванредни професор на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион „Никола Тесла“ у Београду. Објавио десетине радова у зборницима и научним часописима.
Важније публикације: „Социјална екологија“, Зворник 1996; „Социологија војске“, Српско Сарајево 1999; „Основи доктрине одбране Републике Српске“, Београд 1999; „Национални интереси као исходиште војне доктрине“, Београд 2000; „Рат у Босни и Херцеговини и паравојне формације“, Београд 2004; „Срби у Босни и Херцеговини од декларације до конституције“, Београд, 2012; „Рат у БиХ и стварање ВРС“, 2015; „Живот се брани истином“, Зворник, 2016; „Нови хладни рат и Србија“, Београд, 2018; „Хашка подморница“, Београд, 2020; „Нова балканизација српских земаља“, Београд, 2021; „Етноцентричност друштвених структура на постјугословенском простору – пример Босне и Херцеговине“, Београд, 2022; „Моћ и сила у креирању светског поретка“, Београд, 2023; „Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови“, Београд, 2024.
Хашки трибунал га је оптужио за злочине на подручју Сребренице и Зворника у јулу 1995. године, као команданта Зворничке бригаде, и осудио га на тринаест година затвора „за помагање убистава и прогон” Муслимана са подручја Сребренице. Ослобођен је других тачака оптужнице. Одслужио је више од десет година казне, након чега је ослобођен. Са породицом живи у Београду.
