Слободан Гавриловић
Слободан Гавриловић, социолог (1951, Пријевор, Чачак). Магистрирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
О животу и делу Живојина Павловића написао више студија и приредио пет књига: „Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора“, Ужице 2001; „Живојин Павловић између догме и критике“, Београд, 2001; „Одабрани новинарски чланци Живојина Павловића“, Чајетина 2001; „Архивска грађа о Живојину Павловићу“, Ужице 2001; „Живојин Павловић и Биланс совјетског термидора“, Београд, 2008. и 2010.
Публиковао је и четири књиге о јавном и политичком деловању: „Србија је жедна демократије“ – говори у Скупштини, Београд 1998; „Прилог одбрани демократије“, Београд 2006; „Сиђи с власти да меримо части“, Београд 2015; „Гласник и култура“, Београд, 2017; као и три стручне књиге: „Положај старих лица на Златибору“, Чајетина 2001; „Млади радници“, Ужице 2003, „Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског“, Београд 2015.
Објавио је, такође, романе: „Џелат“ (Београд 2012), „Збег“ (Београд 2015), „Збег“ (Београд, 2021), као и књигу за децу „Унук води деду“ – са унуцима Љубомиром и Јевремом (Београд, 2017).
Слободан Гавриловић је члан Српског књижевног друштва. Бави се пчеларством и планинарством. Живи у Београду.
