Саво Т. Самарџић
Саво Томов Самарџић рођен 1934. године у селу Џинова Махала, општина Невесиње. Умро 2020. године.
По завршетку основне школе, уписује се 1949. године на припремни учитељски течај у Широком Бријегу, који завршава 1951. Школовање је наставио у Војној индустријској школи у Београду, коју завршава 1954. године и добија звање квалификованог радника металске струке ,,ручни алатничар”. У јулу 1954. запошљава се у предузеће „Соко“ Мостар, где ради до одласка на одслужење војног рока 1955. године. По одслужењу војног рока у априлу 1957. године ради у Требињу краће време и поново се запошљава у „Соко“ Мостар.
Године 1961. жени се учитељицом Светланом Зечевић са којом има двоје деце: сина Дражена, рођеног 1962. и ћерку Наташу, рођену 1971. Године 1963. уписује се на Mашински факултет у Мостару и завршава га 1968. године. Поново се запошљава у „Соко“ Мостар. Године 1970. борави у Лондону на специјализацији. Након специјализације ради на стручним и руководећим пословима. Године 1980. боравио је у Румунији у фабрици авиона IAV у Крајови, на челу групе стручњака, као техничка помоћ Југославије ваздухопловној индустрији Румуније, са којом је Југославија у кооперацији производила борбени авион ,,Орао“. Од 1980. до 1992. обављао је разне директорске дужности укључујући и функцију техничког директора Фабрике авиона „Соко“ Мостар.
Одликован је орденом рада са златним вијенцем, а за рад у области проналазаштва добио је више признања, а најзапаженије је сребрна плакета Скупштине Босне и Херцеговине.
Као ванредни професор предавао је у Средњој техничкој школи ваздухопловног смера у Мостару. Написао је књигу „Технологија израде авиона“.
Због ратних догађања у априлу 1992. године напушта Мостар и одлази у Панчево где се запошљава у Фабрику авиона ,,Утва”, а године 1995. одлази у пензију.
